Amaterizam kao profesija

Iznenađujuće književno veče

Pozvala me drugarica na promociju svoje treće knjige, drugi put. Živi u EU, pa je namenski došla da promoviše. Retko se viđamo, uglavnom se dopisujemo, pa sam naravno otišla sat ranije da se kao ispričamo...Bilo je to "ispričavanje" pod opsadom organizatora "Da li je ok ozvučenje?", "Stigo ketering!" itd...

Želeći da stignem na svoj treći čas joge, ponela sam pinkle ne planirajući da se na promociji zadržavam /bila na prethodnoj i uveliko pročitala knjigu/, jer dovoljno se sveta okupilo, stolica je bilo knap i sve je išlo u prilog tome da odem pre početka iste. Nekim čudom ostala sam i krenula da slušam razgovor između recezenta knjige i moje drugarice. A onda sam sela u prvi red i ostala do kraja priče, poklonivši svojoj duši hleb nasušni. Pitanja, odgovori, dinamika njihovog razgovora plenila je nekom neopisivom lepotom. Jednostavno, a ispunjeno. Svi smo uživali. A kada je taj žubor reči utihnuo, pojavila se naša zajednička prijateljica sa svojim specijalitetima na poslužavnicima i zasenila naručen i plaćen ketering koji je takođe na oko bio sjajan, samo nisam stigla da ga probam. Iz ljubavi prema spisateljici, naša zajednička prijateljica pripremila je rapsodične slane palačinke , egzotične kuglice sa susamom i na kraju domaće orasnice. Poželela sam da se istog trena preselim kod talentovane kulinarke uz moj pristanak da me usvoji kao hraniteljka doživotno.

Utisak dana: reči i hrana!